Izveštaj o transfernim cenama – može li Vam pomoći u donošenju poslovnih odluka?

28 апр 2021

Da li Vaša kompanija ima transakcije sa povezanim licima?

Da li angažujete konsultanta za izradu izveštaja o transfernim cenama?

Koliko detaljno čitate izveštaj o transfernim cenama? Koji je značaj izveštaja o transfernim cenama za Vas? Da li smatrate da je to samo jedan od izveštaja koji pripremate samo za Poresku upravu?

U prethodnom tekstu smo se bavili osnovama metodologije transfernih cena. U ovom tekstu ću se potruditi da Vam pokažem kako metodologija transfernih cena može da se primeni u finansijskoj analizi za interne potrebe, za donošenje poslovnih odluka. O čemu je zapravo reč?

Prilikom izrade izveštaja o transfernim cenama, najčešće obračunavamo profit (bruto maržu ili operativni dobitak) koji kompanija ostvaruje u transakciji sa povezanim licem. Samim tim, obračunavamo profit kompanije sa određenim kupcem, određenim dobavljačem, po određenom proizvodu/usluzi, određenom kanalu prodaje itd.

Na isti način na koji se obračunava profit u transakciji sa povezanim licem, može se obračunati i profit sa nepovezanim licima. Bićete u mogućnosti da celokupan bilans uspeha raščlanite po određenoj kategoriji (kupac, dobavljač, proizvod/usluga, kanal prodaje) i da na osnovu analize strukture profita donosite dalje poslovne odluke.

Jednostavno pravilo – marže nisu proporcionalne

Kada je prilikom izrade izveštaja o transfernim cenama neophodno obračunati maržu po različitim kategorijama, klijenti često budu iznenađeni dobijenim rezultatima. Na primer, pripremamo izveštaj o transfernim cenama za jednu distributivnu kompaniju. Kompanija distribuira na domaćem tržištu dva artikla:

  • Roba 1: artikal koji nabavlja od nepovezanog dobavljača, nezavisnog lica
  • Roba 2: artikal koji nabavlja od povezanog dobavljača, svog matičnog lica iz inostranstva

Pretpostavimo da smo odlučili da za analizu transakcije sa povezanim licem (nabavka Robe 2 od povezanog lica) primenjujemo metod preprodajne cene. Dakle, naš je cilj da obračunamo bruto maržu koju je distributer ostvario nabavkom Robe 2 od povezanog lica, a prodajom artikla nezavisnim kupcima.

Klijenti često pogrešno pretpostavljaju da je marža na svim njihovim proizvodnim artiklima, kupcima, dobavljačima, kanalima prodaje identična, odnosno približna marži na nivou bilansa uspeha. Polaze od pretpostavke da svaki proizvod, usluga, kupac itd. donosi proporcionalno isti profit kompaniji. Međutim, to ne mora uvek biti tačno.

To se može videti na sledećem primeru:

Datalab blog

Iako kompanija ostvaruje bruto maržu od 12% na nivou celokupnog bilansa uspeha, marže na pojedinim proizvodima mogu značajno da se razlikuju: na Robi 1 ostvaruje se marža od 25%, procentualno duplo veća od marže na nivou bilansa uspeha, dok se na Robi 2 ostvaruje tek marža od 3,33%. Jedan artikal je iznadprosečno profitabilan, dok je drugi artikal ispodprosečno profitabilan.

 

Ovim jednostavnim pregledom, koji se pravi za potrebe transfernih cena, stiče se informaciona i kvantitativna osnova za donošenje poslovnih odluka. Ovde se može jasnije i detaljnije videti kako kompanija stvara profit u svom poslovanju.

 Profitabilnost uslužne kompanije

U nastavku teksta ćemo pokazati postupak obračuna transakcione neto marže za potrebe transfernih cena u različitim delatnostima. Transakciona neto marža odgovara na pitanje ’’Koliki operativni dobitak (EBIT) kompanija ostvaruje u transakciji sa povezanim licem?’’.

Pretpostavimo da uslužna kompanija pruža usluge razvoja sofvera svojim povezanim licima: Kupcu 1 i Kupcu 2. Primenjujemo metod transakcione neto marže i obračunavamo operativni dobitak koji je kompanija ostvarila sa svakim od povezanih lica.

Utvrđivanje prihodne strane je relativno jednostavno. Polazimo od prihoda od pružanja usluga svakom povezanom licu, što se može videti u narednoj tabeli:

Datalab blog

Utvrđivanje troškovne osnove je nešto komplikovanije. U nastavku dajemo primer kako bi se mogli utvrditi poslovni rashodi u ove dve transakcije. Polazimo prvo od direktnih troškova. Pretpostavimo da kompanija ima odvojene razvojne timove i da relativno lako možemo da razdvojimo ukupne troškove zarada programera na dva kupca. U narednoj tabeli je dat obračun direktnih troškova:

Datalab blog

Učešće troškova zarada programera jednog razvojnog tima u ukupnim troškovima zarada programera predstavlja ključ za alokaciju opštih operativnih troškova. Šta su opšti operativni troškovi? Reč je o troškovima koji nastaju u svrhu pružanja usluga, ali se ne mogu direktno pripisati, već se moraju raspodeliti po određenom ključu. Kod uslužne kompanije, ovi troškovi mogu biti troškovi zakupa, troškovi reprezentacije, troškovi zarada ljudi u administraciji i menadžmentu, troškovi amortizacije računara itd.

Obračun operativnih rashoda koji će biti predmet alokacije je prikazan u narednoj tabeli:

Datalab blog

Alokacija opštih rashoda na Kupca 1 je prikazana u narednoj tabeli:

Datalab blog

Alokacija opštih rashoda na Kupca 2 je prikazana u narednoj tabeli:

Datalab blog

 

Obračun transakcione neto marže kompanije sa oba kupca je prikazan u narednoj tabeli:

Datalab blog

Dobijeni rezultati su interesantni: iako je profitabilnost kompanije na nivou bilansa uspeha zadovoljavajuća (kolona Ukupno), celokupan profit se ostvaruje samo sa Kupcem 1, dok sa Kupcem 2 se samo pokrivaju poslovni rashodi.

Profitabilnost veleprodajne kompanije

Pretpostavimo da distributer robu za prodaju na domaćem tržištu nabavlja od svojih povezanih lica: Dobavljača 1 i Dobavljača 2.

Početna informacija koju imamo su bruto marže na robi nabavljenoj od Dobavljača 1 i Dobavljača 2:

Datalab blog

Alokacija ostalih poslovnih rashoda (troškovi marketinga, troškovi transporta, troškovi zakupa skladišta, troškovi zarada zaposlenih itd.) biće izvršena na osnovu učešća u prihodima od prodaje:

Datalab blog

Obračun opštih operativnih rashoda, koji će biti predmet alokacije, je prikazan u narednoj tabeli:

Datalab blog

 

Alokacija opštih operativnih rashoda na transakciju sa dobavljačem 1 je prikazana u narednoj tabeli:

Datalab blog

Alokacija opštih operativnih rashoda na transakciju sa dobavljačem 2 je prikazana u narednoj tabeli:

Datalab blog

Obračun transakcione neto marže u transakciji sa Dobavljačem 1 i u transakciji sa Dobavljačem 2 je prikazan u narednoj tabeli:

Datalab blog

Iako je EBIT na nivou bilansa uspeha pozitivan (kolona Ukupno), kompanija u transakciji sa Dobavljačem 2 ostvaruje gubitak.

Profitabilnost proizvodne kompanije

Pretpostavimo da proizvodna kompanija prodaje proizvode povezanim licima: Kupcu 1 i Kupcu 2. U tabeli ispod je prikazan obračun bruto marže proizvodne kompanije:

Datalab blog

Ključ za alokaciju opštih operativnih rashoda će biti vršen na osnovu učešća u ukupnim troškovima prodatih proizvoda:

Datalab blog

Obračun opštih operativnih rashoda, koji će biti predmet alokacije, je prikazan u narednoj tabeli:

Datalab blog

Alokacija opštih operativnih rashoda na transakciju sa Kupcem 1 je prikazana u narednoj tabeli:

Datalab blog

Alokacija opštih operativnih rashoda na transakciju sa Kupcem 2 je prikazana u narednoj tabeli:

Datalab blog

 

Obračun transakcione neto marže kompanije u transakcijama sa Kupcem 1 i Kupcem 2 je prikazana u narednoj tabeli:

Datalab blog

Kao kod uslužne kompanije, proizvodna kompanija celokupan EBIT ostvaruje u transakciji sa jednim kupcem (Kupac 1), dok se sa Kupcem 2 samo pokrivaju poslovni rashodi.

Da li bi trebalo prekinuti saradnju sa kupcem koji je neprofitabilan?

Možda i ne bi trebalo, moguće da je reč o saradnji koja je na samom početku i da će taj isti kupac kroz nekoliko godina postati najprofitabilniji kupac za Vašu kompaniju. Tu već dolazi na red Vaša intuicija i poznavanje komercijalnih aspekata poslovanja. Ali će Vaše odluke u svakom slučaju biti kvalitetnije, ukoliko su podržane finansijskom analizom.

Zaključak

Bojan Leković, preduzetnik i autor knjige ’’Medvedi na putu’’ je napisao: ’’Srpska kultura je kultura munjevite akcije i improvizacije. Jednom sam prijatelju Holanđaninu priznao kako bih u slučaju da nas napadnu vanzemaljci pre bio u Srbiji nego u Holandiji, koja bi se raspala očas posla. Holanđani bi pak pre bili kadri da naprave branu za potop koji će se desiti za 100 godina.’’

Iz našeg iskustva, najveći broj srpskih menadžera i preduzetnika se oslanja u poslovanju na intuiciju, na ’’osećaj’’. Međutim, intuciju bi trebalo podržati adekvatnim sistemom kontrolinga i internog izveštavanja, koji će između ostalog pružati menadžmentu informacije o segmentima poslovanja (kupac, dobavljač, kanal prodaje, grupa proizvoda/usluge itd.), da bi se donosile kvalitetnije odluke. Na kraju krajeva, putem analiza poput prethodno prikazanih videćete koliko su Vaše ranije odluke bile ispravne.

Ekspertiza iz oblasti transfernih cena može biti od značajne pomoći za uspostavljanje sistema kontrolinga. Logika obračuna profita u transakciji sa kupcem koji je povezano lice i sa kupcem koji je nezavisno lice je u dobroj meri identična. Analiza se može vršiti kako za istorijske iznose, tako i za budžetirane iznose.

Kompanija WTS Serbia Vam stoji na raspolaganju ne samo za transferne cene, već je u mogućnosti da svoju finansijsku ekspertizu ponudi i za uspostavljanje kontroling sistema u Vašoj kompaniji.

 

Ne propustite korisne novosti i savete

Ukoliko želite da primate novosti sa korisnim biznis sadržajima iz naše baze znanja, molimo vas da popunite obrazac.

X