De Gol o projektnom menadžmentu (drugi deo)

3 нов 2021

U prvom delu teksta, objasnili smo značaj De Gola kao istorijske ličnosti i ukazali smo na lekcije koje nas njegovo osnivanje pokreta Slobodna Francuska može naučiti o definisanju misije, vizije i strategije kompanije.

U drugom delu teksta pratićemo dalji razvoj pokreta Slobodna Francuska i ukazaćemo na lekcije koje nas kasnije faze mogu naučiti o implementaciji strategije i komuniciranju sa ključnim stejkholderima.

Implementacija strategije

Ustanovili smo do sada da su zadaci menadžera da ustanovi misiju, viziju i strategiju kompanije i da vrši njihova prilagođavanja na osnovu promena u spoljnim okolnostima koji su van njegove kontrole. Sada ćemo pričati o još jednom zadatku: implementaciji strategije. Veliki broj istraživanja iz oblasti menadžmenta ukazuje da je obično uzrok neuspešnih strategija loša implementacija, a ne loše definisanje strategije.                        

Na koji način menadžer implementira strategiju? Odgovor na ovo pitanje ćemo dobiti kada uvidimo kakva je zapravo struktura aktivnosti koje obavlja jedan menadžer.

Osnovna aktivnost koju menadžer vrši je komuniciranje sa ključnim stejkholderima projekta ili kompanije. Stejkholderi su interesne grupe koje nalaze sopstvene interese u dobrobiti projekta ili kompanije. Među ključne stejkholdere spadaju zaposleni, akcionari (vlasnici), kupci (potrošači), dobavljači, državni organi itd.

Menadžer je glavni predstavnik projekta ili kompanije koju vodi. Samim tim, on će najveći deo svog vremena provesti vršeći aktivnosti komunikacije kao što su:

  • Komunikacija sa zaposlenima: obuka zaposlenih, koordinisanje i kontrola njihovog rada
  • Komunikacija sa akcionarima: predstavljanje finansijskih rezultata
  • Komunikacija sa klijentima/kupcima: dogovaranje novih projekata, predstavljanje rezultata, održavanje odnosa sa klijentom
  • Komunikacija sa medijima i širom javnošću

S obzirom da je komuniciranje ključna aktivnost koju menadžer vrši, ona je ujedno ključna i za implementaciju strategije. Menadžer mora putem komunikacije sa stejkholderima da stekne dobru sliku o rezultatima strategije u praksi, da te rezultate analizira i da potom iskomunicira eventualne promene u strategiji.

Tako će na primer menadžer u projektnom birou  za projekat od strateškog značaja detaljno pregledati projektnu dokumentaciju koju su pripremili članovi tima, porazgovarati sa njima o rezultatima, dati instrukcije za eventualne izmene, a zatim će urađeni posao prezentovati klijentu.

Sposobnost da sasluša, sposobnost da razume nove informacije i sposobnost da iskomunicira izmene prethodnog plana su dakle ključne sposobnosti jednog menadžera. 

Komuniciranje putem simbola

Iako se smatrao čovekom izuzetne gordosti, Šarl De Gol je bio svestan činjenice da raspolaže sa vrlo malim resursima. Primera radi, najznačajnija bitka koju su primarno vodile francuske trupe u prvoj fazi rata je bila bitka kod Bir Hakeima (Libija), u kojoj je učestvovalo 5.500 vojnika. Bilo je jasno da Slobodna Francuska ne može odlučujuće uticati na ishod celog rata.

Sa druge strane, Šarl De Gol je razumeo simbolički značaj nastavka borbe nakon kapitulacije 1940. godine. Smatrao je to pitanjem očuvanja nacionalnog ponosa.

’’Njoj (Francuskoj) nije u pitanju samo izgnanje neprijatelja iz zemlje, već joj se u pitanje dovodi i budućnost kao nacije i kao države. Ostane li do kraja na kolenima, gotovo je s njenom verom u sebe, a samim tim i sa nezavisnošću.’’

’’Čemu davati pomoćnike vojnim snagama neke druge sile? Ne! Da bi napor vredeo onog što se u njega ulaže, trebalo je postići da u ratu učestvuju ne samo Francuzi, već i Francuska.’’

Strategija komunikacije De Gola tokom rata se može opisati u sledećem: bilo koji napor koji Francuzi čine u borbi protiv nacizma, koliko god bio mali, mora biti pod francuskom zastavom. Kao školovan vojnik, u značajnoj meri je voleo formalnosti i protokole i na njima je tvrdoglavo insistirao.

Komuniciranje putem simbola može biti efektivna strategija komunikacije sa stejkholderima. Ljudi su bića koji razumeju simbole i prenesena značenja i reaguju na njih. Marketing kao poslovna disciplina je to najbolje pokazala, kroz uticaj slogana, logoa, korporativnih boja i ostalih vizuelnih elemenata na potrošače.

Kao što kompanije ističu svoje logoe, tako je i De Gol svuda isticao simbole svog pokreta: Lorenski krst i francusku trobojku. A kada god je imao priliku, pevao je Marseljezu.

Značaj simbola u odnosima sa zaposlenima

U De Golovim ratnim memoarima najviše možemo videti njegov stil komunikacije sa eksternim stejkholderima (šefovima savezničkih država). Međutim, pre nego što pređemo na opisivanje njegovog stila, daćemo kratak komentar o značaju simbola u odnosima menadžera sa zaposlenima.

Ljudi su društvena bića i njihov izvor motivacije na poslu nije isključivo zarada. Oni imaju potrebu da se osećaju bitnim i da osećaju pripadnost kolektivu. Pohvale i nagrade su iz tog razloga vrlo značajani instrumenti koje menadžer može koristiti da bi razvio odnose sa zaposlenima.

Neophodno je zaposlenima pokazati da cenite njihov rad, kako verbalno, tako i delima. Nagrade srazmerne veličini projekta koje su zaposleni izneli će povećati njihovo samopouzdanje i motivisanost za posao. Nagrada ne mora nužno da bude novčana, čak i simbolične nagrade mogu da motivišu ljude.

S obzirom da nemamo mnogo upečatljivih scena u ratnim memoarima gde De Gol nagrađuje svoje vojnike, na ovom mestu ćemo se poslužiti Napoleonovim rečima iz  knjige Napoleon o projektnom menadžmentu:

’’Pokažite mi republiku, staru ili modernu, u kojoj nije bilo odlikovanja. Neki ljudi ih nazivaju sitnicama. Pa, takve sitnice vode čoveka… Vojnik će se dugo i hrabro boriti zbog malo trake u boji.’’

Insistiranje na priznanju

Površni poznavaoci bi mogli reći da De Golov doprinos pobedničkom učešću Francuske u ratu nije značajan. Mogli bi rekli da bi takve lovorike posle rata pokupio svaki Francuz koga bi Velika Britanija i SAD istakle u prvi plan. Takođe bi mogli rekli da je Šarl De Gol lako izgradio svoju organizaciju i kasnije preuzeo vlast u Francuskoj, jer su mu pomogle savezničke sile u tome.

Međutim, sve ovo ne može biti dalje od istine.

Američka vlada, koja je vodila najznačajniju savezničku vojsku uz sovjetsku, nije preterano marila za francuske interese. Iako je Vinston Čerčil, britanski premijer, imao blagonaklon stav prema De Golu i omogućio mu da se putem BBC-a obrati francuskom narodu i time ga učinio poznatim, ni on nije stavljao francuske interese na visoko mesto svojih priroriteta. Čak su Čerčil i De Gol često imali žestoke svađe.

De Gol je stoga morao da uloži znatne napore da njega i njegov pokret saveznici priznaju kao legitimnog predstavnika Francuske. Simbolike se De Gol držao čak i u finansijskim pitanjima:

’’Iako su izdaci u vezi sa Slobodnom Francuskom imali, po sporazumu, privremeno da padnu na teret britanske vlade, pošto u početku nismo raspolagali nikakvim sredstvima, tražio sam da se formuliše da je reč samo o avansima koji će se jednog dana sigurno vratiti, uračunavajući ono što ćemo mi zauzvrat isporučiti. Mi smo ih odista isplatili u potpunosti još u toku samog rata, tako da u krajnjoj liniji naš ratni napor nije ni u kom pogledu snosila Engleska.’’

Nekada morate biti tvrdoglav pregovarač

S obzirom na ograničene finansijske i vojne resurse, De Gol se u odnosima sa saveznicima oslonio na diplomatske veštine. Umeo je da bude vrlo tvrd pregovarač koji je ’’izluđivao’’ svoje sagovornike. Prilikom jedne žučne rasprave oko sukobljenih interesa u Siriji i Libanu, Čerčil je počeo da mu prebacuje kako nije legitiman predstavnik Francuske. Na to mu je De Gol odbrusio rečima:

’’Ako u Vašim očima ja nisam predstavnik Francuske, zašto i sa kojim pravom pregovarate sa mnom o njenim interesima u svetu?’’

Druga anegdota koja pokazuje De Golovu upornost je sa britanskim ministrom spoljnih poslova, Entonijem Idnom. Iako je De Gol u memoarima priznao da je Idn gotovo uvek imao više razumevanja za francuske interese od Čerčila, i sa Idnom je bilo neprijatnih situacija. To najbolje pokazuje jedan prijateljski razgovor između Idna i De Gola.

’’Prisećajući se mnogih stvari koje je britanska vlada pretresala sa mnom, g. Idn mi reče raspoloženo ’’Znate li da ste nam prouzrokovali više teškoća no svi naši evropski saveznici?’’ – ’’Ne sumnjam u to’’ – odgovorio sam smešeći se i ja. ’’Francuska je velika sila.’’ ’’

Značaj prezentacije

Sigurno ste primetili u svom radu da često je od samog sadržaja projekta, tj. rezultata Vašeg rada, bitnija njegova prezentacija klijentu. Šarl De Gol, čovek koji je insistirao na simbolici, je ovo sjajno razumeo. Odličan primer njegove upornosti u diplomatiji i njegovom insistiranju na simbolici i prezentaciji je bilo oslobađanje Pariza 1944. godine.

U leto 1944. godine, udružene savezničke snage predvođene američkim generalom Ajzenhauerom se iskrcavaju na obale Francuske. Ovom vojnom operacijom, saveznici žele da završe Drugi svetski rat, zajedničkim naporima sa Sovjetima koji pritiskaju Nemce sa istočnog fronta ka zapadu.

U takvom odsudnom trenutku za sudbinu rata, De Gol pritiska komandanta savezničkih snaga da dozvoli francuskim trupama da krenu u oslobađanje Pariza. Bio je svestan da bi oslobađanje Pariza od strane samih francuskih trupa, a ne stranih, iako prijateljski nastrojenih vojnika, vratilo ponos naciji i podiglo ugled same zemlje među saveznicima.

Nakon pristanka vrhovne komande, francuske trupe oslobađaju Pariz. Oduševljeni narod dočekuje svoje oslobodioce i prihvata De Gola kao vođu nacije.

Da li bi Pariz bio oslobođen i bez De Golovog insistiranja? Sigurno bi. Da li bi Francuska i De Gol kao njen lider imali toliki ugled da su Pariz oslobodili strani vojnici? Zaključite sami. De Gol je koračao Parizom sa narodom dok su se borbe i dalje završavale i postojala je opasnost da će na De Gola biti izvršen atentat. Međutim, visoki general je hrabro koračao gradom i nije ustuknuo pred neprijateljskim mecima. Novinar BBC-ija je kasnije objavio:

’’Bio je to najizuzetniji primer hrabrosti koji sam ikad video…’’

Prezentacija je vrlo bitna… I general je apsolutno bio svestan toga.

Morate pokazati i fleksibilnost

Uprkos svojoj izraženoj gordosti, Šarl De Gol nije bio samoživ. Umeo je da sasluša drugu stranu. Bio je svestan odnosa snaga. Samoživ čovek sigurno ne bi dao ovakav savet mladom iranskom vladaru, Mohamedu Rezi Pahlaviju, kako da balansira između velikih sila, od kojih je na kraju i nastradao:

’’Što se tiče stranih sila, prema njima mora ostati oličenje nezavisnosti zemlje. Možda ćete biti primorani da podnesete njihovo mešanje u Vašu vlast. Vi to uvek morate osuditi. Ako neki od trojice okupatora pokuša da Vas pridobije za sebe, u svoju korist, ostanite nepristupačni, čak i kada bi takvo držanje predstavljalo za Vas velika iskušenja! Suverenitet može postati samo plamičak koji svetluca; ma kako slab bio, on će se, pre ili posle, rasplamsati.’’

Morate biti svesni odnosa snaga. Ukoliko ste slabija strana u pregovorima, ne možete bezglavo napadati.

Zajednički interesi

Kako je De Gol branio svoju tvrdoglavost?

’’Ljudi koji su se tokom cele te drame ograđivali od moje nepomirljivosti nisu hteli da vide da bi za mene, koji sam bio primoran da se stalno borim sa bezbroj suprotnih struja, i najmanje popuštanje značilo slom. Jednom reči, ma koliko da sam bio sputan i usamljen, i upravo zato što sam to bio, morao sam se uspeti na vrh i nastojati da sa njega nikada više ne siđem.’’

Zašto ga se saveznici, znatno jači od njega, nisu nikad odrekli? Bili su svesni njegove kompetentnosti i njegove posvećenosti zajedničkoj pobedi. Sve što je radio, radio je da bi se zajednički neprijatelj porazio. Bio je u potpunosti lojalan saveznik u najtežim trenucima.

U komunikaciji sa stejkholderima (bilo da je reč o zaposlenima, klijentima, nadređenima, akcionarima itd.), možete biti tvrd pregovarač dokle god oni imaju poverenje u Vas da ste kompetentni i da sve što radite, radite u njihovom interesu, a ne iz sopstvenog hira.

Položaj je odgovornost, ne privilegija

Za kraj ovog dvodelnog teksta, sledi jedna ocena De Golovog lika i dela koja donosi pre svega jaku moralnu poruku.

Jedna od meni omiljenih istorijskih priča je starorimska legenda. U ranim danima Rimske republike, Rim je bio na ivici poraza. Rimski senatori su otišli u obližnje selo na Cincinatovo imanje. Cincinat je bio penzionisani političar koji je dane provodio orući sopstvenu njivu. Na nagovor rimskih senatora, Cincinat je preuzeo dužnost diktatora i pobedio neprijatelja. Iako su mu nudili sve moguće privilegije, on se po završetku rata vratio na svoje imanje da živi povučeno.

Šarl De Gol se može slobodno smatrati modernim Cincinatom. Na kraju Drugog svetskog rata se sam povukao sa položaja i otišao na svoje skromno imanje. Trinaest godina po završetku rata, Francuska se suočila sa izazovom Alžirskog rata.  De Gol se ponovo pojavio kao spasilac, uspostavio je današnji ustavni poredak u Francuskoj, ponovo sišao sa vlasti i preminuo nedugo kasnije, na svom skromnom imanju.

Ključna De Golova moralna poruka je da je položaj odgovornost, a ne privilegija. Ovaj motiv je zastupljen u mnogim pričama i legendama – setite se filmskih likova Aragorna u Gospodaru prstenova i Vilijama Volisa u Hrabrom srcu. Setite se priča o Karađorđevom izboru na zboru Orašcu. To su ljudi koji nisu želeli odgovornost, ali su je preuzimali, jer niko drugi nije imao njihovu kompetentnost.

To ne znači da kao menadžer morate da živite asketski i sa niskim primanjima, ali morate biti svesni odgovornosti prema drugima, naročito podređenima, i ne smete zloupotrebljavati svoj položaj.

Zaključak

Kompanija u kojoj radim, WTS Serbia, je sarađivala sa kompanijama iz različitih delatnosti, multinacionalnim i domaćim kompanijama, velikim i malim. Izgradili smo uspešnu poslovnu praksu, koja Vam može pomoći u optimizaciji poslovnih procesa.

Kompanija koja je omogućila objavu ovog teksta, Datalab, Vam može pomoći u tehnološkim rešenjima za optimizaciju.

 

 

Ne propustite korisne novosti i savete

Ukoliko želite da primate novosti sa korisnim biznis sadržajima iz naše baze znanja, molimo vas da popunite obrazac.

X