Poslovanje van granica – poslovnice i međunarodno poslovanje

6. 7. 2018. | Blog RS, Novosti |

Koliko puta se u razgovorima poslovnih ljudi čuje „otvaramo Crnu Goru ili otvaramo Mađarsku“ u smislu planiramo da proširimo poslovanje na to tržište? I često se u tim razgovorima čuje ključno pitanje „a koliko smo spremni da otpišemo ako poduhvat ne uspe“?

Zašto je ovo ključno pitanje? Vrlo jednostavno, zato što je teško. Zapravo više je komplikovano nego što je teško, ali… krenimo redom.

Šta je međunarodno poslovanje?

U svojoj najjednostavnijoj formi međunarodno poslovanje se može definisati kao „ekonomska aktivnost van granica država“. Ovo uključuje sve komercijalne transakcije između pojedinaca, kompanija i vlada između dve ili više zemalja.

Međunarodno poslovanje zato sa sobom donosi niz izazova u vezi sa preko graničnim transakcijama, kulturnim razlikama i poslovnim (ali i međuljudskim) odnosima.

Internacionalno i globalno

Reč internacionalno odnosno međunarodno zapravo implicira odsustvo sličnosti između „domaćeg“ i „stranog“ tržišta i tu je fokus najčešće na razlikama umesto na sličnostima. Dodatno, pod međunarodno poslovanje se takođe mogu podvesti i izazovi sa kojima se suočavaju ljudi iz različitih naroda i kultura kada žele da posluju zajedno. I zaista, postoje mnoga pitanja koja se pojavljuju zbog različitih nacionalnih valuta, načina trgovine i kulturnim i vrednosnim sistemima.

Sa druge strane istog novčića, reč „globalno“ u poređenju sa međunarodnim, implicira uniformnost, zatim naglašava sličnosti, a ne razlike. Globalna povezanost omogućena razvojem komunikacionih tehnologija i masovnih transportnih sistema ima veliki uticaj na pojedince, organizacije i prirodu poslovanja jer se fokusira na ono što je svima zajedničko, isto.

Bilo da je u pitanju internacionalizacija ili globalizacija, svakako u obzir treba uzeti i sličnosti i različitosti načina na koji svaki pojedinac ili organizacija razume svet oko sebe.

Kompanije koje posluju na međunarodnom nivou

Bez obzira na pojedince koji obavljaju međunarodne transakcije imamo:

  • Mala i srednja preduzeća (MSP)
  • Multinacionalne kompanije – one čine 70% svetske trgovine.

MSP i multinacionalke definisane obimom njihovih komercijalnih aktivnosti, isporučuju vrednost na osnovu poslovnih aktivnosti i u međunarodnom i u multinacionalnom kontekstu. Ove aktivnosti se grubo mogu podeliti u proizvodne i marketinške.

Lanac vrednosti međunarodnog poslovanja je zapravo veza između više lanaca vrednosti koji zajedno čine mrežu za ostvarivanje poslovnih ciljeva preko granica država.

Na primer: razmislimo samo o lancu vrednosti Starbucks-a kako bi se popila šoljica kafe – to je ta kompleksnost međunarodnog poslovanja!

Obim međunarodne trgovine i vodeće zemlje izvoznici na svetskom nivou

Obim međunarodne trgovine je ogroman. Pogledajte samo neke od cifara koje smo za vas pronašli i uverićete se i sami.

Na slici ispod možete videti top 20 zemalja izvoznika na svetskom nivou u 2017-oj godini. Kina je na prvom mestu sa vrednošću izvoza od oko 2.3 triliona dolara. Vodeća zemlja uvoznik su SAD sa vrednošću uvoza oko 2,25 triliona dolara.

Kina vodi u izvozu, a prate je SAD (1,58 triliona dolara) i Nemačka sa 1,05 triliona dolara.

Vrednost robe koju Kina izvozi imala je ogroman rast u periodu od 2002. do 2014. godine. 2002. godine vrednost je bila oko 327 milijardi dolara i do 2012. je porasla na 2 triliona dolara.

Dodatno ako pogledamo trend rasta obima globalne trgovine od 1950. do 2016. godine u milijardama dolara vidimo da je globalni izvoz 2016. godine dostigao vrednost od oko 15,96 triliona dolara.

Globalna trgovina se odnosi na razmenu kapitala, robe i usluga između različitih zemalja i teritorija.

Do danas obim međunarodne trgovine na svetskom nivou raste kako trgovinske barijere sve više nestaju. I taj trend će se nastaviti i u budućnosti.

Uticaj makro okruženja

Početak trenutne ere povećane ekonomske globalizacije obeležava kreiranje institucija Breton-Vuds s kraja Drugog Svetskog Rata. Ove institucije su postavile temelj za Međunarodni Monetarni Fond, Svetsku Banku i Svetsku Trgovinsku Organizaciju. Ove institucije i njihovi savremeni ekvivalenti su tražili način da smanje barijere u međunarodnoj trgovini robom, uslugama i kapitalom.

Ipak, ekonomska globalizacija nije uspela da obuhvati celu sliku sa aspekta uticaja procesa globalizacija na države. Stoga se posebna pažnja posvećuje i društvenim i političkim efektima globalizacije.

Dakle, promene u eksternom okruženju pokreću promene koje za posledicu imaju uticaj na performanse kompanije.

Neke od najznačajnijih promena su:

  • Ubrzana globalizacija
  • IT revolucija
  • Povećanje ekonomske i političke moći Kine, Indije i Rusije
  • Trgovinske aktivnosti država poput Australije, Brazila, Kanade, Singapura i Južne Koreje
  • Dominantno učešće servisne industrije (68%) u ukupnom svetskom dohotku (Gross World Product)
  • Uticaj međunarodnih institucija kao što su STO i EU
  • Uspostavljanje novih ekoloških pitanja kao što su klimatske promene na političe i nacionalne vlade i druge svetske agencije

Tumačenje ovog makro okruženja je neprekidni uticaj na međunarodno poslovanje i upravljanje. Nove prilike i pretnje se pojavljuju svakodnevno, neke veoma iznenada!

Predviđanje obima i prirode promene, zajedno sa potencijalnim uticajem na poslovnu budućnost će u budućnosti biti česta tema sastanaka odbora.

Ključne teme međunarodnog poslovanja

Kao što se iz opisanog vidi, obima međunarodnog poslovanja je veoma širok i različit i zbog toga je važno prvo pristupiti pogledu na ovu temu iz jedne opšte šire perspektive, a tek onda pogledati iz ugla upravljanja poslom.

Opšti pogled bi svakako trebalo da obuhvati Globalizaciju, Uporedno rangiranje država, Međunarodne trgovinske faktore konkurentnosti i barijere, Međunarodni moneterani sistem.

I na kraju, veoma važnu dinamiku kultura koje utiču na preko granično poslovanje.

Dodatno, veoma je važno posvetiti dužnu pažnju internim pokretačima međunarodnog poslovanja u skladu sa opcijama za efikasan i efektan ulazak na strano tržište.

Strateška perspektiva bi svakako trebalo da uzme u obzir i ključne informacije za planiranje međunarodnog poslovanja.

Širenje van granica sopstvenog tržišta uz PANTHEON – kako sa poslovnicama?

Vratimo se na zemlju. Od ovih brojki nam se može zavrteti u glavi. Jasno je, iz svega gore navedenog, da je ogroman posao pred kompanijama koje nameravaju da svoje poslove šire van granica sopstvene države.

Ključni izazov jeste kako efikasno upravljati ovim procesom? Lokalne kancelarije imaju svoje budžete i menadžment, specifičnosti lokalnog tržišta, drugačiji nivo troškova, ali i prihoda i sve što ide uz to.

Lokalnim kancelarijama treba centralizovano upravljati. Treba koordinirati aktivnosti, budžete, troškove, očekivane prihode i sl. a usput zadržati mogućnost lokalnih kancelarija da se samostalno razvijaju i brzo prilagođavaju novim lokalnim tržišnim uslovima.

Kvalitetan poslovni softver može pomoći u tom procesu. PANTHEON je u ovom trenutku spreman za više od 10 tržišta regiona sa trendom dalje lokalizacije.

To kompanijama omogućava da centralizovano upravljaju resursima kako majke kompanije, tako i svih njenih ćerki kompanija na bilo kom tržištu kroz isti korisnički interfejs i isto korisničko iskustvo. Sa Cloud-om to je još jednostavnije.

Imate li vi iskustva sa širenjem van granica sopstvenog tržišta i sa čim ste se sretali kada ste otvarali poslovnice?

untitleddatalabDatalab tim

Simboličnim potpisom želimo da obuhvatimo sve pojedince, zaposlene, saradnike, partnere i korisnike sa kojima svakodnevno učimo, stičemo i razmenjujemo iskustvo, znanje, probleme i rešenja. Bez svih zajedno svega ovoga ne bi bilo. Čitajte nas redovno i javite koje vas teme i informacije zanimaju! Jer danas više nego ikad važi: kad imaš informaciju, imaš moć. Ekipa Datalaba svoje znanje deli sa vama! Podelite dalje…

X