Šta (ni)je poslovanje „u oblaku“?

феб 7, 2018 | Blog RS, Novosti |

 „Mnogi ljudi ne vode računa o svom novcu sve dok ga skoro ne potroše
– drugi isto to rade sa svojim vremenom. 

- Johann Wolfgang von Goethe

Cloud tehnologija ili poslovanje „u oblaku“ još uvek nema potpunu primenu na našem tržištu. Neznanje o prednostima ovog alata za npr. računovodstveno poslovanje, samo je jedan od razloga nedovoljne primene savremenih tehnologija za modernizaciju preduzeća.

Data-centar  [1] ​predstavlja posebno izgrađene objekte ili prostorije u objektima koji se koriste za smeštaj kompijuterskih sistema i njihovih komponenti, kao što su telekomunikacije i sistemi  za čuvanje podataka. U globalu, sastoje se od izvora napajanja, komunikacijskih kablova, instrumenata za praćenje stanja u prostoriji i sigurnosnih uređaja, kao i samih uređaja (servera i slično) na kojima se nalaze ključne poslovne aplikacije ili baze podataka.

Kada govorimo o računarstvu u oblaku[2] ​ , usluge možemo podeliti na tri osnovna tipa: infrastrukturu (engl. infrastructure as a service ili IaaS), platformu (engl. platform as a service ili PaaS) i softver (engl. software as a service ili SaaS).

Poslovanje „u oblaku“ zahteva određenu IT infrastrukturu, podjednako kao i „inhouse“ IT sistem. Osnovna razlika je da se kod poslovanja „u oblaku“ IT aktivnosti, ali i aktivnosti korisnika „u oblaku“ npr. usluge računovodstva „u oblaku“ izmeštaju sa jedne lokacije i jednog pružaoca usluga, na više različitih lokacija i pružalaca usluga, koji istovremeno koriste zajedničke IT resurse, u skladu sa odgovarajućim obimom iznajmljenih usluga i ovlašćenjima koja imaju pri tome.

Uobičajeno je da se poslovanje „u oblaku“ smatra isključivo outsourcingom tj  iznajmljenom uslugom. Poslovanje „u oblaku“ ne mora biti isključivo outsourcing (iznajmljena usluga), nego je to prvenstveno odgovarajući IT sistem i način rada koji kao vlastiti tj. „inhouse“ koncept mogu sebi „priuštiti“ velika preduzeća (korporacije i sl.). Kako ulaganje u vlastitu IT infrastrukturu potrebnu za poslovanje „u oblaku“ nije finansijski isplativo sa stanovišta MSP[3] ​, ovi alati na tržištu mogu se pod odgovarajućim uslovima iznajmiti kao konkretna usluga kao npr. računovodstvo u oblaku.

Potreba za sve bržom modernizacijom i sve većom specijalizacijom poslovanja, u kombinaciji sa racionalnom upotrebom (ne)materijalnih resursa, dovela je do inovacija poslovnih i IT koncepata odnosno izgradnje odgovarajuće IT infrastrukure, korisničkih odnosa i drugih pratećih usluga „u oblaku“. Kontinuirano ulaganje, prvenstveno finansijskih resursa, u digitalizaciju poslovanja postaje sve veće opterećenje za preduzeća, stoga korištenje zajedničke IT infrastrukture kao iznajmljene usluge predstavlja efikasnije rešenje za: preduzeća korisnike usluga  i pružaoce usluga (datacentre, vlasnike softvera, računovođe, konsultante, banke, medije itd.).

U savremenom okruženju sve više kao pojedinici npr. korisnici bankarskih usluga, koristimo prednosti poslovanja „u oblaku“, dok kao profesionalci npr. računovođe nedovoljno, u vlastitom poslovanju, primenjujemo ove prednosti, za koje je potrebno izvršiti promenu sopstvenog načina rada od promene softvera i IT infrastrukture do promene u odnosima sa klijentima sa kojima smo uspostavili sadašnji način rada, koji nije zasnovan na primeni Cloud tehnologija.

Poslovanje „u oblaku“ nije teško ili kompleksno za razumjevanje i primenu, ali izostaje njegova veća praktična upotreba, iako ono ima brojne (finansijske) prednosti. Najčešći razlozi su prvenstveno finansijske prirode.  Na primer odgovarajući intreresi postojećih pružalaca uskuga koji ne žele da prave potrebne promene u vlastitom poslovanju postaju osnovni „otpor“ promenama. U tim okolnostima, kao osnovni izgovor ili kontra argumenti za poslovanje „u oblaku“ najčešće se navode sigurnosni aspekti poslovanja „u oblaku“ kao što su zaštita i tajnost podataka pri poslovanju „u oblaku“. Sigurnosni aspekti poslovanja podjednako su prisutni u svim IT infrastrukturnim rešenjima, a ne samo „u oblaku“.  Takođe, decentralizacija rada koja je jedna od osnovnih prednosti poslovanja „u oblaku“ postaje „opasnost“ npr. za računovođe koji ne žele da promene trenutni softver. Oni su naučili da koriste rutinske aktivnosti unosa podataka, a  istovremeno nemaju i analitičke veštine potrebne za svrsishodnu upotrebu podataka za npr. finansijsko savetovanje klijenata.

Iz samo dva navedena primera „otpora“ koji mogu nastati zbog promene trenutnog načina poslovanja na poslovanje “u oblaku“, lako se može uočiti da je poslovanje „u oblaku“ mnogo više od samog IT koncepta, jer uključuje i umrežavanje poslovnih ljudi, kao i njihov  rad (zajednički ili pojedinačni) „u oblaku“.

Pripadam grupi zagovornika primene Cloud tehnologija i smatram da je prvo neophodno izgraditi kvalitetne relacije na međuljudskom nivou, a zatim iste razviti i na nivou primene novih tehnologija za poslovanje „u oblaku“. Bez obzira koliko finansijskih resursa ulagali u Cloud tehnologije, istovremeno je neophodno da se ulože i  vremenski resursi u kvalitetnu poslovnu komunikaciju koja je neopdhodna za poslovanje „u oblaku“.

Poslovanje „u oblaku“ omogućava više različitih modela poslovnog povezivanja i integracije različitih poslovnih sistema, što dovodi do sinergijskih efekata koji se manifestiraju i u finansijskim rezultatima preduzeća. Na koji način će se preduzeća opredeliti da koriste prednosti poslovanja „u oblaku“ za kreiranje dodatne vrednosti, zavisi prvenstveno od stepena spremnosti menadžmenta da uvodi inovacije u vlastito poslovanje.

Razvoj tehnologija napreduje mnogo brže od njene praktične primjene.  Upotreba neadekvatnih IT alata ili zastarjelih tehnologija ima više nedostataka,  nego što ima prednosti za preduzeća. Osnovni nedostatak je nizak nivo produktivnosti rada odnosno neefikasnost poslovanja. Sa druge strane, upotreba Cloud tehnologija omogućava veći stepen decentralizacije poslovanja preduzeća. Radno intenzivna preduzeća odavno su postala finansijski neisplativa, a automatizacija poslovanja i preduzeća budućnosti su aktuelni poslovni trend. Da li će Vaše preduzeće koristiti prednosti poslovanja „u oblaku“ ili zastarele tehnologije koje konzumiraju velike vremenske resurse, a to znači i veći angažman kadrova od optimalnog, zavisi od toga kako upravljate ne samo finansijskim, nego svim resursima preduzeća.

 

lejla-softic

Autor: Lejla Softić, dipl.oec.  –  SoftConsulting s.p. 

Smatra da razvoj karijere bez kontinuiranog ulaganja u osobni razvoj i unapređenje znanja i vještina nije moguće postići u 21. stoljeću. Konstantno usavršavanje i stjecanje novih znanja i vještina podjednako važno, za uspješnu karijeru, koliko je značajno disanje za naš život i zdravlje.

X